че̏љӯст

чељуст QA: medium

чељуст

том 6, стр. 856, редослед 4

1.
једна од две кости лица у коју су усађени зуби, вилица; обе вилице заједно с отвором између њих; уста: горња ~, доња
с — средњи род
. — Утварао је себи да је од јучераuњега стајања на пирамиди добио рrање у доњој чељусти. Том. Обоје су били зачуђени мирноћом и гласом који као да није долазио из уста њених чељусти. Лоп. фиг. Стопут сретан ако за времена утечеш немилој смрти пз чељусти! В l885. Из чељусти топовских је сукљао пламен. Јак.
2.
покр. в. чељуска (1). Вук Рј.
3.
техн. део справе којом се стеже, хвата предмет при раду: ~ клешта.

Изворни текст (OCR)

че̏љӯст ж 1. једна од две кости лица у коју су усађени зуби, вилица; обе вилице заједно с отвором између њих; уста: горња ~, доња