Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чи̏к'

мтом 6, стр. 874

чи̏к'

чик'

Лема

чик'

Извор

том 6, стр. 874, редослед 25

  1. —

    остатак испушене цигаре или цигарете који се баца, пикавац, опушак.

    — Жарко је седео за столом; пред њим је била пепељара пуна чикова. Поп. Ј. Ужарени чик зацичи у води реско и угуши се. Лонч.
Изворни текст (OCR)
чи̏к', чѝка м остатак испушене цигаре или цигарете који се баца, пикавац, опушак. — Жарко је седео за столом; пред њим је била пепељара пуна чикова. Поп. Ј. Ужарени чик зацичи у води реско и угуши се. Лонч.