Одредница

чи̏к

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 874

чи̏к

чик

Лема

чик

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 874, редослед 26

  1. узвик којим се ко позива, изазива да што учини, да се у чему огледа, такмичи

    надмеће. — Смијем ја ... викао је Ћоркан ... Не смијеш! Чик стисни! Андр. И. Трче деца с кикотом за њим. Чик, Момире, трипут уз зид.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
чи̏к2 тур. узвик којим се ко позива, изазива да што учини, да се у чему огледа, такмичи, надмеће. — Смијем ја ... викао је Ћоркан ... Не смијеш! Чик стисни! Андр. И. Трче деца с кикотом за њим. Чик, Момире, трипут уз зид. Каш.