Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чи́лети

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 875

чи́лети

чилети

Лема

чилети

Извор

том 6, стр. 875, редослед 25

  1. 1.

    ијек. чи́љети (некњиж чи́лити) несврш. 1. малаксавати, слабити, попуштати.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — ампа на столу почела чИлити. Радул. робија га студен, клатарају десни ... он гегуца, мили, ко̑ светло што чили.
    Кош.
  2. 2.а.

    нестајати, ишчезавати, губити се.

    — Они дани су брзо чилели из сећања.
    Моск.
    Из људске главе ствари постепено чиле или ... блиједе.
    Чол.
  3. 2.б.

    изумирати, затирати се.

    — Ја се бојим, е ћеш погинути, да не чили јуначко кољено.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
чи́лети, -лӣм, ијек. чи́љети (некњиж. чи́лити) несврш. 1. малаксавати, слабити, попуштати. — ампа на столу почела чИлити. Радул. робија га студен, клатарају десни ... он гегуца, мили, ко̑ светло што чили. Кош. 2. а. нестајати, ишчезавати, губити се. — Они дани су брзо чилели из сећања. Моск. Из људске главе ствари постепено чиле или ... блиједе. Чол. б. изумирати, затирати се. — Ја се бојим, е ћеш погинути, да не чили јуначко кољено. Рј. А.