Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чѝнилац

мтом 6, стр. 877

чѝнилац

чинилац

Стална адреса

Лема

чинилац

Извор

том 6, стр. 877, редослед 2

  1. 1.

    (ген. мн. чѝнила̄ца̄) = чинитељ 1. оно што условљава постојање чега; узрок или услов, покретачка снага, фактор.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Политички, економско-социјални и културни чиниоци кроз стољећа су ... растављали Југославене.
    Барац
  2. 2.

    онај који о чему одлучује.

    — Ето тако говоре одrоворни чиниоци ... и раде на изазивању рата.
    Јов. Ј.
  3. 3.

    починилац, извршилац каквог дела. Бак. Реч.

  4. 4.

    број који се множи с неким другим бројем.

    mathematics
    мат. — математикас — средњи род
Изворни текст (OCR)
чѝнилац, -иоца м (ген. мн. чѝнила̄ца̄) = чинитељ 1. оно што условљава постојање чега; узрок или услов, покретачка снага, фактор. — Политички, економско-социјални и културни чиниоци кроз стољећа су ... растављали Југославене. Барац. 2. онај који о чему одлучује. — Ето тако говоре одrоворни чиниоци ... и раде на изазивању рата. Јов. Ј. 3. починилац, извршилац каквог дела. Бак. Реч. 4. мат. број који се множи с неким другим бројем.