чѝнити
чинити QA: medium
Лема
чинити
Извор
том 6, стр. 877, редослед 6
- 1.
(импф. чѝња̄х; трп. прид чи̏њен) несврш. радом (физичким или умним) деловати тако да нешто постане друкчије правити, израђивати, стварати, творити.
— Камење смо разбијали, пут чинећи Будљанци дјевојци.
Ето вратили су ми се стари дани
— кад сам јо чинио пјесме. Војн. фиr. Не чини вјера човјека, већ оно људско што носи у себи.
Пригода чини лупежа. Н. посл.
- 2.а.
вршити какву радњу, бавити се каквом активношћу, бити заузет, забављен чим, радити а. најчешће у вези с неким именичким категоријама које значе какву радњу, резултат радње, процес или начин радње са значењем: вршити, извршавати, свршавати, изводити што и сл.: ~ алузију, ~ притисак
споразум, ~ обртаје, ~ сметње, ~ чуда, посете и сл.
- 2.б.
поступати према коме или чему.
Запитају га момци шта ће чинити са Живковићем. Вук.
- 2.в.
доводити кога у какво стање, положа, ситуаци у.
Ова прича чинила је младу примадону јоu интересантнијом. Том. Пази, чиним те одговорним. Мар. Сребрно седло не чини коња добра. Н. посл. Вук.
- 2.г.
помагати коме.
АКо си ти господин, а ја сељак, оПет смо људи; ваља један другоме да чинимо. Шуб.
- 2.д.
преобраћати, претварати (у што).
Што нису могли манастиру носити или гонити, оно су на мјесту продавали и чинили у новце. Вук.
- 3.
а. имати вредност, важност, значење, значити.
Додуше, ни он, као ни један софта, не зна ни турски ни арапски — али то ништа не чини. С)-. Рогови Много чине, хоћемо ли се допасти каквој госпођи крави. Нуш. б. бити од користи, користити. — Фра Брне се брзо увјери ... да му добро чини гладовање. Мат.
- 4.
износити; сачињавати.
Бар по три чаше у свакој кафани; то чини у пет кафана двадесетак чаша. Каш. Што је месо даље кухало, то се јаче држало уз кости, чинећи с њима једну цјелину. Јонке.
- 5.
обично у изразу: ~ чини врачати, мађијати.
Неке су говориле да је вјештица, да уме чинити, врачати. Јакш. Ђ. 6. штавити: ~ кожу.
- 7.
покр. сејући решетом издвајати жито од уродице.
Она чини белицу пеницу.
утисак давати, изазивати утисак, дојам; Ча сТ Ко М е а) исказивати поштовање према коме; б) бити, служити коме на част.
Фразе
~ врага коме чинити неугодности, узнемиравати; ~ из (о д) му ве медве да в. правити од муве медведа (уз мува, изр.); ~ лице герм. давати лицу израз негодовања; ~ нажао коме жалостити, вређати кога; ~ пута склањати се с пута. — Даље, Турци, чините ми пута! НП Вук; ~ све (коме) угађати у свему;
чини се као да, како изгледа. — Социјалисти ће се, чини се, суздржавати од негативног гласања. Вј. 1960.
Пододреднице
1. правити се, претварати се, градити се. — Тко се овцом чини, вук га изије. Н. посл. Вук. Баруница је њезину срџбу добро видјела, али се чинила невјештом. Том. Бурмаз се још увек чинио да ништа не разуме. Ћос. Б. 2. имати изглед, изгледати, причиња(ва)ти се. — Големо Сињско поље, на жарком љетном сунцУ, чинило се још веће. Шимун. Увијек се прошлост чини као неки сјајни рај. Кркл
Изворни текст (OCR)
чѝнити, -ӣм (импф. чѝња̄х; трп. прид. чи̏њен) несврш. 1. радом (физичким или умним) деловати тако да нешто постане друкчије правити, израђивати, стварати, творити. — Камење смо разбијали, пут чинећи Будљанци дјевојци. НП Вук. Ето вратили су ми се стари дани — кад сам јо чинио пјесме. Војн. фиr. Не чини вјера човјека, већ оно људско што носи у себи. Хорв. Пригода чини лупежа. Н. посл. Вук. 2. вршити какву радњу, бавити се каквом активношћу, бити заузет, забављен чим, радити а. најчешће у вези с неким именичким категоријама које значе какву радњу, резултат радње, процес или начин радње са значењем: вршити, извршавати, свршавати, изводити што и сл.: ~ алузију, ~ притисак,