чи̑н
чин QA: medium
Лема
чин
Извор
том 6, стр. 876, редослед 16
- 1.
(лок. чи́ну) оно што је учињено, резултат радње, дело; поступак.
— Тај чин анексија Босне и Херцеговине извела је она Аустрија без икаквог обзира на међVнародне уговоре.
Знате како с8 такаВ Чин кажњава по дисциплинским прописима.
- 2.а.
радња, деловање, акција; супр. мировање. —У обичном животу све је у чину и гибањV. Богдан.
- 2.б.
радња, збивање (у књижевном делу).
archaic— Затим се одликоваше хисторијски романи ... којим чин бива на домаћем тлУ.
- 3.
поз. сваки од главних делова драмског комада: први ~ комедије, пастирска игра у пет чинова, свршетак чина.
— Сви су наслућивали да је отпочео последњи чин ове крваве светске драме.
- 4.
степен службеног положсаја, ранг (обично у војсци): капетански ~, академски ~, ~ пуковника, официрски чинови, лишити чина, бити најстарији по чину.
- 5.
(само јд.) обред, обично црквени, који се врши по строго утврђеним правилима: свечани ~, свети ~.
— Онда млада пође до пароха ... да би дошао обавити свети чин вјенчање].
Не прими за зло што тај свечани чин вјеридбу називљем овим прозаичним именом.
- 6.
песн. чаролија; исп. чини.
folk— Па је Вука чином зачарала.
Не чин чина, не мами ми сина!
- 7.
течност у којој се чине, штаве коже, шта̏ва (2). ЕЛЗ.
Фразе
затећи кога на чину затећи кога у часу извршења дела; ста вити кога пре д готов (свршен) ~ извршити нешто безпретходнесагласности, а потом обавестити О томе.
Изворни текст (OCR)
чи̑н м (лок. чи́ну) 1. оно што је учињено, резултат радње, дело; поступак. — Тај чин анексија Босне и Херцеговине извела је она Аустрија без икаквог обзира на међVнародне уговоре. СКГ 1937. Знате како с8 такаВ Чин кажњава по дисциплинским прописима. Гор. 2. а. радња, деловање, акција; супр. мировање. —У обичном животу све је у чину и гибањV. Богдан. б. заст. радња, збивање (у књижевном делу). — Затим се одликоваше хисторијски романи ... којим чин бива на домаћем тлУ. В 1885. 3. поз. сваки од главних делова драмског комада: први ~ комедије, пастирска игра у пет чинова, свршетак чина. — фиг. Сви су наслућивали да је отпочео последњи чин ове крваве светске драме. Јак. 4. степен службеног положсаја, ранг (обично у војсци): капетански ~, академски ~, ~ пуковника, официрски чинови, лишити чина, бити најстарији по чину. 5. (само јд.) обред, обично црквени, који се врши по строго утврђеним правилима: свечани ~, свети ~. — Онда млада пође до пароха ... да би дошао обавити свети чин вјенчање]. БК 1906. Не прими за зло што тај свечани чин вјеридбу називљем овим прозаичним именом. Цар Е. 6. нар. песн. чаролија; исп. чини. — Па је Вука чином зачарала. НП Вук. Не чин чина, не мами ми сина! НПХ. 7. течност у којој се чине, штаве коже, шта̏ва (2). ЕЛЗ.