Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чѝта̄ч

мтом 6, стр. 884

чѝта̄ч

читач

Стална адреса

Лема

читач

Извор

том 6, стр. 884, редослед 1

  1. 1.

    (вок. чи̏та̄чу, инстр. -а́че̄м) онај који чита неки текст у одређеној прилици (об. гласно); читалац.

    вок. — вокативинстр. — инструментал
    — У павиљон је упао задихан читач билтена.
    Јак.
    Што се тиче којег било читача великог маџарског дневника ...
    Нам.
    Знао је Матош много, не систематично, знањем великог читача.
    Михиз
  2. 2.а.

    апарат који омогућавд читање микрофилмова, ситних снимака и др.

    technical
    техн. — техникадр. — друго
  3. 2.б.

    електронски апарат који региструје штампане или писане знакове ради даље обраде података, њиховог класирања и др.

    др. — друго
Изворни текст (OCR)
чѝта̄ч, -а́ча м (вок. чи̏та̄чу, инстр. -а́че̄м) 1. онај који чита неки текст у одређеној прилици (об. гласно); читалац. — У павиљон је упао задихан читач билтена. Јак. Што се тиче којег било читача великог маџарског дневника ... Нам. Знао је Матош много, не систематично, знањем великог читача. Михиз. 2. техн. а. апарат који омогућавд читање микрофилмова, ситних снимака и др. б. електронски апарат који региструје штампане или писане знакове ради даље обраде података, њиховог класирања и др.