Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чѝтуља

жтом 6, стр. 884

чѝтуља

читуља

Лема

читуља

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 884, редослед 21

  1. 1.

    попис или списак у комесе набрајају лица или догађаји.

    — Оштрио је старац жупник перо да сложи Земаљској влади читаву читуљу о јалпцевачкој школи.
    Шен.
    Има писмено у рукама да никакав Момир Тошић није записан на париском универзитету у читуљи доктора.
    Каш.
  2. 2.а.

    попис, списак мртвих.

    — Планински динарски људи ... често имају читуље у којима су забележена имена мушких и женских предака.
    Цвиј.
  3. 2.б.

    оглас, обично у новинама, којим се објављује смрт неке особе, са подацима о сахрани и др.

    др. — друго
  4. 3.

    фиг. приговор, прекор, укор.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мамици нешто није право и ... по свој прилици приправља се на читуљу.
    Леск. Ј.
    Наставља саркастичку читуљу.
    Мих.

Фразе

очитати коме читуљу оштро укорити кога.
Изворни текст (OCR)
чѝтуља ж лат. 1. попис или списак у комесе набрајају лица или догађаји. — Оштрио је старац жупник перо да сложи Земаљској влади читаву читуљу о јалпцевачкој школи. Шен. Има писмено у рукама да никакав Момир Тошић није записан на париском универзитету у читуљи доктора. Каш. 2. а. попис, списак мртвих. — Планински динарски људи ... често имају читуље у којима су забележена имена мушких и женских предака. Цвиј. б. оглас, обично у новинама, којим се објављује смрт неке особе, са подацима о сахрани и др. 3. фиг. приговор, прекор, укор. — Мамици нешто није право и ... по свој прилици приправља се на читуљу. Леск. Ј. Наставља саркастичку читуљу. Мих.