Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чи̏ча

мтом 6, стр. 885

чи̏ча

чича

Лема

чича

Извор

том 6, стр. 885, редослед 22

  1. 1.

    (често као атрибут) старији човек, старац.

    — Чича Фрања Семберчев надигао ногу на широки храстови пањ ... па се наслонио лактом на своје кољено.
    Ивак.
    Ушао је чича послужитељ у учионицV].
    Макс.
    Пред вече сам пошао са оним чичом који ме је дочекао прије подне.
    Чол.
  2. 2.

    очев брат, стриц; исп. чико, чика.

    исп. — испореди
    — И грди је мати, и чиче, и мало и велико ... Ал она јок! ... И чиче је дадоше за Јову.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
чи̏ча1 м 1. (често као атрибут) старији човек, старац. — Чича Фрања Семберчев надигао ногу на широки храстови пањ ... па се наслонио лактом на своје кољено. Ивак. Ушао је чича послужитељ у учионицV]. Макс. Пред вече сам пошао са оним чичом који ме је дочекао прије подне. Чол. 2. очев брат, стриц; исп. чико, чика. — И грди је мати, и чиче, и мало и велико ... Ал она јок! ... И чиче је дадоше за Јову. Вес.