Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чѝјӣ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 874

чѝјӣ

чији

Лема

чији

Извор

том 6, стр. 874, редослед 23

  1. а.

    (дијал. чиј) зам. а. упитна коме или чему припада?

    дијал. — дијалекатски, дијалектзам. — заменица
    — Чија је победа?
    Јонке
    Он се загледа у мене.
    — А чиј си? Вес. б, односна (односи се на претходну именицу или заменицу) коме или чему припада.
    — Комитет је ријешио да пошаље у Сарајево курира чији је задатак да ухвати везу.
    Чол.
  2. —

    в. неодређена: нечији.

    — Силом се могу мијењати границе државе, али не чије мишљеЊе. ег. чѝјӣгод, чѝја̄год, чѝје̄год неодр. зам. нечији.
    — Па би тако сједио ка̑ задубен у неке мисли, из којих би га тргнуо чијигод долазак.
    Тур.
Изворни текст (OCR)
чѝјӣ, -а̄, -е̄ (дијал. чиј) зам. а. упитна коме или чему припада? — Чија је победа? Јонке. Он се загледа у мене. — А чиј си? Вес. б, односна (односи се на претходну именицу или заменицу) коме или чему припада. — Комитет је ријешио да пошаље у Сарајево курира чији је задатак да ухвати везу. Чол. в. неодређена: нечији. — Силом се могу мијењати границе државе, али не чије мишљеЊе. ег. чѝјӣгод, чѝја̄год, чѝје̄год неодр. зам. нечији. — Па би тако сједио ка̑ задубен у неке мисли, из којих би га тргнуо чијигод долазак. Тур.