чѝњарица

чињарица

Лема

чињарица

Извор

том 6, стр. 878, редослед 13

—
празн. врачара, гатара; исп. чинилица.
dialectal
празн. — празноверјепокр. — покрајинскиисп. — испореди
— Мећеш чини са чињарицама. Кнеж. Л. чи́њати^, чи̑ња̄м несврш. покр. почињати.
— Кад чиња да оре, а ноге му утону у бразду.
Љуб.

Пододреднице

~ се

в. причињати се. — Но зрак ми се његов сунца чиња као од леда. Радич

в. причињати се.

Изворни текст (OCR)

чѝњарица ж празн. покр. врачара, гатара; исп. чинилица. — Мећеш чини са чињарицама. Кнеж. Л. чи́њати^, чи̑ња̄м несврш. покр. почињати. — Кад чиња да оре, а ноге му утону у бразду. Љуб.