чо̀век
човек
Лема
човек
Варијанте
чо̏век
Извор
том 6, стр. 888, редослед 26
- 1.
ијек. чо̀вјек и чо̏вјек, м (вок. чо̏вече; супл. мн. љу̑ди) 1. друштвено биће које мисли, говори и располаже способношћу да ствара оруђа и да се њима служи у процесу друштвенога рада.
- 2.
зрео, одрастао мушкарац.
— Кад ја бијах дијете, као дијете говорах ... а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.
МилошУ, ти си човек, ти треба да идеш по који пут У друштво.
Ужурбало се село због воде, људи су узнемирено трчкарали.
- 3.
особа, личност као носилац високих моралних и карактерних особина.
— Нек равно ум и срце твоје важу, тек тако бит ћеш човјек!
Ако родим крвника
— убиће нечију мајку ... ако родим човјека
— опет ће га заклати неко.
- 4.
припадник једнога народа, земље, сталежа, друштвеног реда, службе: руски ~, совјетски ~, партијски људи, политички људи, људи од новца и власти.
- 5.
муж, супруг.
— Те јесени умре ми човек и ја остадох удовица у другој години.
Овамо је свекрва ждере, а онамо је опет Човјек туче.
Ш јора Виторија нареди службеници што ће да приреди за објед, па се са својим човјеком врати пред дућан.
- 6.а.
у служби неодређеног субјекта реченице безличне по смислу.
— Кад би човек писао критику на његово дело, он би морао истаћи ... Поп.
- 6.б.
То је да човјек полуди. Јонке.
- 6.б.
у значењу заменице »он«, кад се чије држање описује као разумљиво, логично.
colloquial— Јаши Марко лагано и чуди се човек што Срби беже од њега.
и по човек велике вредности, добар, ваљан човек; хај делбершки ~, крапински ~, палеолитски ~ антроп. човек који је жсивео у ранијим геолошким епохама; ~ од пера писац, књижевник; човече, човече (љ у ди) божји узречица кад се неко жели уверити у што. — Ма, човјече, има путова да опет омилите генералу. Богд. Људи божји, ја даље не идем. Јонке; чудо од човека човек необичан по својим способностима или настраностима.
Фразе
бивши ~ човек који је изгубио пређашњи положај и углед; божји људи просјаци; готов ~ човек који се материјално спремио за живот; одрастао, зрео човек; десни ~ поуздан, сигуран човек; други ~ постати сасвим се изменити; душа (хлеб, крух, злато) од човека врло добар, честит, племенит човек; ђаво од човека враголан; изићи међу љу де отићи у друштво. — Што сједиш код куће? ... Изиђи међу људе. Андр. И.; као ~ живети добро, солидно живети; лепи ~ бот. в. лепи човек ; у ди с коца и конопЦа људи свакакве прошлости, скитнице, пробисвети; мали ~ представник масе људи, обичан човек; никакав ~ нитков, никоговић, нечовек; светски ~ човек који добро познаје свет и друштво; свој ~ материјално осигуран човек; тежак ~ ћудљив човек, чудак;
Изворни текст (OCR)
чо̀век, -а и чо̏век, -ѐка, ијек. чо̀вјек и чо̏вјек, м (вок. чо̏вече; супл. мн. љу̑ди) 1. друштвено биће које мисли, говори и располаже способношћу да ствара оруђа и да се њима служи у процесу друштвенога рада. 2. зрео, одрастао мушкарац. — Кад ја бијах дијете, као дијете говорах ... а кад постадох човјек, одбацих дјетињство. Вук. МилошУ, ти си човек, ти треба да идеш по који пут У друштво. Уск. Ужурбало се село због воде, људи су узнемирено трчкарали. Перк. 3. особа, личност као носилац високих моралних и карактерних особина. — Нек равно ум и срце твоје важу, тек тако бит ћеш човјек! Шен. Ако родим крвника — убиће нечију мајку ... ако родим човјека — опет ће га заклати неко. Вуј. 4. припадник једнога народа, земље, сталежа, друштвеног реда, службе: руски ~, совјетски ~, партијски људи, политички људи, људи од новца и власти. 5. муж, супруг. — Те јесени умре ми човек и ја остадох удовица у другој години. Вес. Овамо је свекрва ждере, а онамо је опет Човјек туче. Ивак. Ш јора Виторија нареди службеници што ће да приреди за објед, па се са својим човјеком врати пред дућан. Ћип. 6. а. у служби неодређеног субјекта реченице безличне по смислу. — Кад би човек писао критику на његово дело, он би морао истаћи ... Поп. Б. То је да човјек полуди. Јонке. б. разг. у значењу заменице »он«, кад се чије држање описује као разумљиво, логично. — Јаши Марко лагано и чуди се човек што Срби беже од њега. Дом.