чу̀вида
чувида
Лема
чувида
Извор
том 6, стр. 896, редослед 1
- 1.
(ген. мн. чу̏вӣда̄) тал. покр маска, образина; лажна спољашност, израз лица који крије право стање или осећање чије. Она га је сваког часа зивкала ... а он је једнако имао чувиду хладна и учтива човјека.
mathematics - 2.
маскирана особа, маска машкара.
— Чинило се као да се за веселе ноћи покладне забављају широм чувиде.
Изворни текст (OCR)
чу̀вида ж (ген. мн. чу̏вӣда̄) тал. покр. 1. маска, образина; лажна спољашност, израз лица који крије право стање или осећање чије. Она га је сваког часа зивкала ... а он је једнако имао чувиду хладна и учтива човјека. Мат. 2. маскирана особа, маска машкара. — Чинило се као да се за веселе ноћи покладне забављају широм чувиде. Вел.