Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̏дан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 896

чу̏дан

чудан, чудна

Стална адреса

Лема

чудан

Варијанте

чудна, чу̀дна

Извор

том 6, стр. 896, редослед 18

  1. 1.а.

    и чу̀дно 1 а. који изазива чуђење, који се по нечему издваја, разликује од других, необичан.

    — А био је чудне нарави и владања.
    Тур.
    Говорило се да су Лазарићи и чудни. Сви су богаташи чудни.
    Сек.
  2. 1.б.

    који изненађује, неочекиван, невероватан: ~ сан, ~ прича, ~ доба, чудна питања, чудна знамења, чудне мисли, чудне речи.

  3. 2.

    изврстан, изванредан, особит.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Чудне пушке, ваља мушку главу.
    Њег.
  4. 3.

    песн. који се чуди.

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
    — Ко је чудан, пећ се чуду чуди.
    И-Б Рј.

Фразе

~ сват, ~ светац ир. чудан човек, чудак; чу дно чу до нар. песн. велико чудо; чудна ми прилика! чудна ми посла! чудна ми купуса! ситнарије, којешта, није важно.
Изворни текст (OCR)
чу̏дан, чу̏дна и чу̀дна, чу̏дно и чу̀дно 1. а. који изазива чуђење, који се по нечему издваја, разликује од других, необичан. — А био је чудне нарави и владања. Тур. Говорило се да су Лазарићи и чудни. Сви су богаташи чудни. Сек. б. који изненађује, неочекиван, невероватан: ~ сан, ~ прича, ~ доба, чудна питања, чудна знамења, чудне мисли, чудне речи. 2. покр. изврстан, изванредан, особит. — Чудне пушке, ваља мушку главу. Њег. 3. нар. песн. који се чуди. — Ко је чудан, пећ се чуду чуди. И-Б Рј.