Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̀да̄чкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 896

чу̀да̄чкӣ

чудачки

Лема

чудачки

Извор

том 6, стр. 896, редослед 19

  1. —

    који се односи на чудаке, који је као у чудака, настран, особењачки.

    — А тај је Лаци ... скроз чудачко биће. Ков. А. Амбијент у коме живе обојен је њиховом оригиналном, чудачком настраношћу.
    Глиг.
Изворни текст (OCR)
чу̀да̄чкӣ, -а̄, -о̄ који се односи на чудаке, који је као у чудака, настран, особењачки. — А тај је Лаци ... скроз чудачко биће. Ков. А. Амбијент у коме живе обојен је њиховом оригиналном, чудачком настраношћу. Глиг.