Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чудевѐније

стом 6, стр. 896

чудевѐније

чудевеније

Лема

чудевеније

Извор

том 6, стр. 896, редослед 22

  1. в.

    индив. в. чудо.

    индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
    — И сама живеж живина већ види да се нека чудевенија збивају.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
чудевѐније с индив. в. чудо. — И сама живеж живина већ види да се нека чудевенија збивају. Глиш.