чудно̀лик
чуднолик
Лема
чуднолик
Извор
том 6, стр. 897, редослед 16
- —
ков. који има чудан, необичан облик.
— Чуднолик врх разјапио се као чељуст.
Изворни текст (OCR)
чудно̀лик, -а, -о ков. који има чудан, необичан облик. — Чуднолик врх разјапио се као чељуст. Цес. А.