Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чудо̀вито̄ст

жтом 6, стр. 898

чудо̀вито̄ст

чудовитост

Лема

чудовитост

Извор

том 6, стр. 898, редослед 3

  1. —

    својство, особина Нех.

    онога што је чудовито. —У пустоћи дана!- њег пута и чудовитости вечере, која се завршила несхватљивом пјесмом Бернардиновом, ова је соба оаза, окрепљење.
Изворни текст (OCR)
чудо̀вито̄ст, -ости ж својство, особина онога што је чудовито. —У пустоћи дана!- њег пута и чудовитости вечере, која се завршила несхватљивом пјесмом Бернардиновом, ова је соба оаза, окрепљење. Нех.