Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чудо̀тво̄рка

жтом 6, стр. 898

чудо̀тво̄рка

чудотворка

Лема

чудотворка

Извор

том 6, стр. 898, редослед 12

  1. а.

    (дат. -ки) а. жена чудотворац.

    дат. — датив
    — Пред иконом чудотворке кандилница гори мала.
    Хар.
  2. б.

    (у атрибутској служби, уз им.

    им. — именица
  3. ж.

    рода) која има чудотворну моћ, која чини чуда.

    — Чаробна песма, песма исцелитељка и чудотворка постајала је већ у најстарије доба.
    Ђурић
Изворни текст (OCR)
чудо̀тво̄рка ж (дат. -ки) а. жена чудотворац. — Пред иконом чудотворке кандилница гори мала. Хар. б. (у атрибутској служби, уз им. ж. рода) која има чудотворну моћ, која чини чуда. — Чаробна песма, песма исцелитељка и чудотворка постајала је већ у најстарије доба. Ђурић.