Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чудо̀твор

мтом 6, стр. 898

чудо̀твор

чудотвор

Лема

чудотвор

Извор

том 6, стр. 898, редослед 9

  1. в.

    необ. в. чудотворац.

    необ. — необичнов. — (после броја) век
    — Кад чудотвор ... удари ту последњу стену ... оде у прах.
    Радич.
Изворни текст (OCR)
чудо̀твор м необ. в. чудотворац. — Кад чудотвор ... удари ту последњу стену ... оде у прах. Радич.