чу̏до
чудо QA: medium
Лема
чудо
Извор
том 6, стр. 897, редослед 21
- 1.
(мн. чу̏да и чудѐса) рлг. мит појава у којој се огледа деловање натприродних сила, појава која је у супротности с природним законима; нешто натприродно, фантастично.
— Прича се да су се стари неимари носили са вилама и свакојаким Чудима.
- 2.а.
оно што изазива опште чуђење, чудна, необична појава.
— Гледај, гледај чуда невиђена!
Дечко је био жељан свијета и свјетских чуда.
Ред је да и ви видите варошка чудеса и госпоДске уживације. Рад.
- 2.б.
велики подвиг, подухват који изненађује величином.
— lартизани ... и код нас чуда праве.
- 2.в.
мн. разноврсни, необични предмети.
— У бунар беше набацано којекаквих чуда тма божја.
Извукоше штампиље, оловке и триста чуда.
- 3.
тешко стање у коме се неко налази, неприлика, беда, невоља.
dialectal— Кући нека не долази ... јер сам ја на чуду са још седмеро!
- 4.а.
(у прилошкој служби) врло много, сила, силесија, тма:
света, ~ људи.
- 4.б.
чудно, чудновато, необично, неочекивано, зачудо.
Чудо нисте ишли возом или друмом?
Фразе
бити, наћи се у чуду много се чудити; бити, наћи се у неприлици; гле чуда! за изражавање изненађења, чуђења; забавити се о свом чуду мислити на своје бриге; за (дивно) чудо чудно је; занеме ти, зин у ти о д чу да јако се зачудити; знатисто чу да знати многе вештине, умети радити многе ствари; ићи као на ~ ићи у великом броју; крстити се од чу да в. чудом се чудити; ни по чу да ништа нарочито; свако ~ за три дана ни на какав догађај људи дуго не обраћају пажњу; чу дна (чУ дног) ми Чу да, Чу Дно ми ~ ништа важно, којешта; чу до И покор, триста чу да (начинити, напр авити) створити неред, збрку, неугодну ситуацију; чудом, неким чудом на необичан, необјашњив, тајанствен начин; чудом се чу дити в. чудити се; чу до на д чу дима врло велико чудо.
Изворни текст (OCR)
чу̏до с (мн. чу̏да и чудѐса) 1. рлг. мит. појава у којој се огледа деловање натприродних сила, појава која је у супротности с природним законима; нешто натприродно, фантастично. — Прича се да су се стари неимари носили са вилама и свакојаким Чудима. Андр. И. 2. а. оно што изазива опште чуђење, чудна, необична појава. — Гледај, гледај чуда невиђена! Огр. Дечко је био жељан свијета и свјетских чуда. Кол. Ред је да и ви видите варошка чудеса и госпоДске уживације. Рад. Д. б. велики подвиг, подухват који изненађује величином. — lартизани ... и код нас чуда праве. Чол. в. мн. разноврсни, необични предмети. — У бунар беше набацано којекаквих чуда тма божја. Вес. Извукоше штампиље, оловке и триста чуда. Хорв. 3. покр. тешко стање у коме се неко налази, неприлика, беда, невоља. — Кући нека не долази ... јер сам ја на чуду са још седмеро! Мат. 4. (у прилошкој служби) а. врло много, сила, силесија, тма: