Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̏кати

несврштом 6, стр. 899

чу̏кати

чукати

Лема

чукати

Извор

том 6, стр. 899, редослед 20

  1. а.

    ударати, тући, лупати, куцати; звонити.

    — А, вала, сутра, када им се ми попењемо на Дрен и станемо да их чукамо у главу, неће се зауставити до Саве.
    Јак.
    Је ли звонило ... за литургију? Чукало је.
    Срем.
  2. б.

    ударати кљуном, кљуцати.

    — Јаребице ... прелијећу у осоје да чукају кадуљино сјеме.
    Нам.

Пододреднице

~ се

куцати се (чашама). Р-К Реч

куцати се (чашама). Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
чу̏кати, -а̄м несврш. а. ударати, тући, лупати, куцати; звонити. — А, вала, сутра, када им се ми попењемо на Дрен и станемо да их чукамо у главу, неће се зауставити до Саве. Јак. Је ли звонило ... за литургију? Чукало је. Срем. б. ударати кљуном, кљуцати. — Јаребице ... прелијећу у осоје да чукају кадуљино сјеме. Нам.