чу̑каљ

чукаљ

Лема

чукаљ

Извор

том 6, стр. 899, редослед 10

1.а.
зглоб или задебљали део кости у близини зглоба.
— Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом V чарапи на којој је велики чукаљ Штрчао као дјетиња песница.
Вас.
Педљима измјери дебљину зида у прозорском оквиру, куцну чврстим чукљем да опроба материјал.
Лал.
1.б.
уврх бута крај за који се држи черек кад се носи, пикаљ. Вук Рј.
2.
клин о који се веша оружје, одело и др. (нпр. на чивилуку).
др. — другонпр. — на пример
— Хтио би ... да дохвати нож бјелокорац с чук.а.
Љуб.
Опасао би некакву стару кривачу што се вуцарала по кући од кута до чукаљва, од чукаља до кута.
Бег.

Изворни текст (OCR)

чу̑каљ, -кља м 1. а. зглоб или задебљали део кости у близини зглоба. — Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом V чарапи на којој је велики чукаљ Штрчао као дјетиња песница. Вас. Педљима измјери дебљину зида у прозорском оквиру, куцну чврстим чукљем да опроба материјал. Лал. б. уврх бута крај за који се држи черек кад се носи, пикаљ. Вук Рј. 2. клин о који се веша оружје, одело и др. (нпр. на чивилуку). — Хтио би ... да дохвати нож бјелокорац с чук.а. Љуб. Опасао би некакву стару кривачу што се вуцарала по кући од кута до чукаљва, од чукаља до кута. Бег.