чу̑лан
чулан
Лема
чулан
Извор
том 6, стр. 900, редослед 26
- 1.
(обично одр.) који се односи на чула: чулни нерви, ~ осетљивост.
- 2.
који се примећује, опажа, сазнаје чулима: чулни свет, чулни утисци, ~ опажање.
- 3.
који се заснива на опажању чулима, телесан, материјалан.
— Обичан, чулни живот види само резултате, наука гледа процесе.
Животни и чулни ужици ... за њу су тек симболични. ВУС 1973.
- 4.
којим доминирају телесни прохтеви и уживања, склон телесном уживању, путен, сензуалан; страствен, похотљив.
— А изнио је и положа своје земље према профињеном Западу, као и према чулном и осионом Истоку.
Они тугују што им синови живе расипним, чулним животом.
Ти слаб, чулан, плотан ЧоВек.
Изворни текст (OCR)
чу̑лан, -лна, -лно 1. (обично одр.) који се односи на чула: чулни нерви, ~ осетљивост. 2. који се примећује, опажа, сазнаје чулима: чулни свет, чулни утисци, ~ опажање. 3. који се заснива на опажању чулима, телесан, материјалан. — Обичан, чулни живот види само резултате, наука гледа процесе. Кнеж. Б. Животни и чулни ужици ... за њу су тек симболични. ВУС 1973. 4. којим доминирају телесни прохтеви и уживања, склон телесном уживању, путен, сензуалан; страствен, похотљив. — А изнио је и положа своје земље према профињеном Западу, као и према чулном и осионом Истоку. Барац. Они тугују што им синови живе расипним, чулним животом. Петр. В. Ти слаб, чулан, плотан ЧоВек. Ћос. Д.