Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу́лно̄ст

жтом 6, стр. 900

чу́лно̄ст

чулност

Лема

чулност

Извор

том 6, стр. 900, редослед 29

  1. 1.

    својство онога што је чулно, што се заснива на опажању чулима.

  2. 2.

    склоност чулном, телесном уживању, путеност.

    — Маркиза ... је била једно луцкасто створење ... подложно ниској чулности.
    Јов. С.
    Истина, и прије је стара вољела да гуцне, по обичају жена које старе и пређе их чулност.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
чу́лно̄ст, -ости ж 1. својство онога што је чулно, што се заснива на опажању чулима. 2. склоност чулном, телесном уживању, путеност. — Маркиза ... је била једно луцкасто створење ... подложно ниској чулности. Јов. С. Истина, и прије је стара вољела да гуцне, по обичају жена које старе и пређе их чулност. Сим.