Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̏пав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 902

чу̏пав

чупав

Лема

чупав

Извор

том 6, стр. 902, редослед 7

  1. 1.

    непочешљан, разбарушен, рашчупан, замршен.

    — Мало затим појави се чупав, дремљив момак, који зевашџе гласно.
    Дом.
    Испод масне капе стрше им чупаве руке.
    Кал.
    О разбарушени храстови и чупаве врбе мога роднога краја!
    Наз.
  2. 2.

    обрастао длакама, космат, руњав, рутав; исп. чу̏па (3).

    исп. — испореди
    — Чупави зељов вуче ланац по авлији.
    Срем.
  3. 3.

    који има чуперке, рутав (о тканини или ономе што је од такве тканине направљено).

    — Трља деда Маша ћелу неком мирисавом водицом, па онда чупавим пешкиром.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
чу̏пав, -а, -о 1. непочешљан, разбарушен, рашчупан, замршен. — Мало затим појави се чупав, дремљив момак, који зевашџе гласно. Дом. Испод масне капе стрше им чупаве руке. Кал. фиг. О разбарушени храстови и чупаве врбе мога роднога краја! Наз. 2. обрастао длакама, космат, руњав, рутав; исп. чу̏па (3). — Чупави зељов вуче ланац по авлији. Срем. 3. који има чуперке, рутав (о тканини или ономе што је од такве тканине направљено). — Трља деда Маша ћелу неком мирисавом водицом, па онда чупавим пешкиром. Сек.