чу̀пати
чупати
Лема
чупати
Извор
том 6, стр. 902, редослед 19
- 1.а.
вући, повлачити, извлачити што испрекиданим, наглим покретима.
— Ја њега чупам за косу и бркове.
- 1.б.
силом и с напором извлачити, вадити; вадећи одстрањивати.
— Батргајући се, једва чупајући ноге из намета, група пође напред. Ћос.
- 1.д.
фиг. Чупам из сбе жеље, жудње жарке. Крл.
- 2.
черупати, огољивати што пернато или космато.
— Чупали су велико ћурка са ћурком.
- 3.
вукући силом откидати (што причвршћено за подлогу или делове чега).
— Вукадин само ћути и чупа сунђер.
Дланом дјевојчица по образу лупа бркате партизане, и с капа њихових стане црвену звијезду да чупа.
АХ! да ти знаш што ми се све ту врти у глави
— што ми ноктима срце чупа.
- 4.
(често безл.) задавати на махове болове у организму, жигати, пробадати.
— Често се гасила свест штипана мокрим прстима умора који је неиздржљиво ... чупао црева по стомаку мучећи на повраћање.
задавати душевни бол.
— Нешто га је чупало из дна душе.
Пододреднице
1. повр. — Чупа се за косе, плаче и пружа руке према реци. Шуб. 2. Vз. повр. гушати се, бити се, тући се; грабити се, јагмити се. — Турци навале у шанац, и стану се са Србима ... сјећи и бости сабљама и ножевима, и чулати се за вратове. Вук. Краљ га бјеше послао да помири Задране са Трогиранима који се крваво чупаху. Шен. И док су се они доље чупали око новца, ви сте се сретно провукли. Мар. 3. ослобађати се силом, отимати се. — Пропалицо, пијаницо! — викала је, чупајући се из његових снажних руку. Рад. Д
Изворни текст (OCR)
чу̀пати, -а̄м несврш. 1. а. вући, повлачити, извлачити што испрекиданим, наглим покретима. — Ја њега чупам за косу и бркове. Пав. б. силом и с напором извлачити, вадити; вадећи одстрањивати. — Батргајући се, једва чупајући ноге из намета, група пође напред. Ћос. Д. фиг. Чупам из сбе жеље, жудње жарке. Крл. 2. черупати, огољивати што пернато или космато. — Чупали су велико ћурка са ћурком. Чипл. 3. вукући силом откидати (што причвршћено за подлогу или делове чега). — Вукадин само ћути и чупа сунђер. Срем. Дланом дјевојчица по образу лупа бркате партизане, и с капа њихових стане црвену звијезду да чупа. Наз. фиг. АХ! да ти знаш што ми се све ту врти у глави — што ми ноктима срце чупа. Војн. 4. (често безл.) задавати на махове болове у организму, жигати, пробадати. — Често се гасила свест штипана мокрим прстима умора који је неиздржљиво ... чупао црева по стомаку мучећи на повраћање. Ћос. Д. фиг. задавати душевни бол. — Нешто га је чупало из дна душе. Пер.