Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу́па

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 902

чу́па

чупа

Лема

чупа

Извор

том 6, стр. 902, редослед 6

  1. 1.а.

    м = чупо хип. и ир. од чупавац Вук Рј.

    хип. — хипокористика, одмилаир. — иронично
  2. 1.б.

    ж хип. и ир. од чупавица.

    ж — женски родхип. — хипокористика, одмилаир. — иронично
    — Доста су нам памет солили ... оне чупе и ђубре.
    Шапч.
    Вук Рј.
  3. 2.

    ж слушкиња у старом Дубровнику.

    historydialectal
    ж — женски родпокр. — покрајинскиист. — историјски, историја
    — Рококо-дама њеrа Бруеровића не замамљује ... већ припроста ... жупска чупа, којој он из Гариза пише љубавну посланицу.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
чу́па 1. а. м = чупо хип. и ир. од чупавац. Вук Рј. б. ж хип. и ир. од чупавица. — Доста су нам памет солили ... оне чупе и ђубре. Шапч.; Вук Рј. 2. ж покр. ист. слушкиња у старом Дубровнику. — Рококо-дама њеrа Бруеровића не замамљује ... већ припроста ... жупска чупа, којој он из Гариза пише љубавну посланицу. Водн.