чу̏ти
чути QA: medium
Лема
чути
Извор
том 6, стр. 904, редослед 3
- 1.а.
(импф. чу̏ја̄х; аор. чу̏х, чу̏ имп. чу̑ј; прил. сад. чу̏јӯћи; прил. пр. чу̑вши; р. прид. чу̏о, чу̏ла, чу̏ло; трп. прид. чу̀вен, -ѐна, -ѐно) сврш. и несврш. опазити, опажати слухом, примити, примати звукове чулом слуха.
— Чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети.
Када није било више чути вукова, кошута јурну још брже.
Вратим се ... у ону исту собицу ... чији су бели зидови чули толике уздахе.
- 1.б.
моћи опажати звукове, имати дар, способност слуха.
— Уши имају, а не чују.
- 1.в.
(по)слушати до краја, (са)слушати.
— Повикаше неки: »Чујмоте игумана!«
Хтела је ... да чује што више задатака, и читање се настављало.
- 1.г.
саслушати и испунити, испуњавати (чију жељу, молбу и сл.), не оглуша(ва)ти се, услишити.
— Чуј, боже, молбу моје душе! Ант.
- 2.
Услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих. Дан. 2.дозна(ва)ти,сазна(ва)ти, упозна(ва)ти преко других, из казивања других.
— Неће Турци на ме ... давно су ме чули и познали.
Гдје да се народ развесели ... гдје да чује новости ако не на сајму!
Пошто чују о којој већој победи ... држе здравице храброј ... војсци.
- 3.а.
примити, примати чулом мириса, осетити, осећати.
— Не чујеш ли како воња лијек]?
Нуман-ефендија зачепи прстима нос да не чује мириса ракијина.
- 3.б.
осетити, осећати уопште.
— Триста штапа по туђем хрбату не чује се. Н. посл.
Чујем бол за плећем.
Рј. Чујем мржњу у твоме гласу.
- 4.
бдети, не спавати: ~ целе ноћи.
colloquial
Фразе
бог те (вас) чуо нека буде тако; да не чује зло нар. да не дослутимо зло (хвалећи кога или што), нека тако потраје; док бога (душу) у њему чујеш (терај га, гони, туци, удри и сл.) док не клоне или пропадне, докле год је жив. — Тераће те мој Стева за свог оца док ти душу чује. Дом.; захваљивати коме где чуо И где не чуо много, у највећој мери захваљивати; не чуо ђаво! нека се не догоди; ни да чује, неће ни да чује одлучно одбија, противи се; чујеш! јеси ли чуо! и сл. кад се истиче категоричност заповести или претње.
да му (им) се види и чуј е да му (им) је све срећно и напредно; не чути се жив бити тих, скроман, повучен. — Док није сина родила, она се жива није чула. Станк.; чује се (како се чује) говори се, прича се (како се прича).
Пододреднице
1. допрети, допирати до слуха, разлећи се, разлегати се (о звуку, гласу и сл.); одјекнути, одјекивати, огласити се, оглашавати се (о ономе што производи звук). — Погледа на ону страну, одакле се чуо шVшањ. Дом. У жестоком пировању талијанског оружја више се не чу ниједна од десетак врста наших пушака. Лал. 2. безл. бити предмет говора, разговора. — Питају са Цетиња: је ли прошао црногорски пароброд и чује ли се што о њему. Нен. Љ. Настојала је да се што мање чује за њу. Козарч. 3. бити чувен, на гласу, прочути се, изићи на глас. — То слављење Њеrоша је много принело те се Iрна Гора чула и боље познала у свету. Нен. Љ. Па по чему се тај револуционар чуо ако не по неповољном мишљењу о своме највећем земљаку! Панд. 4. бити у употреби у говору; називати се. — Кнезови се још чују само у Кривошијама ... а по осталијем мјестима мјест0 ЊИХ ... шиндаци. Вук. 5. покр. воњати, мирисати; смрдети; осетити се, осећати се. — Аман, каква ти је ово медовина? ... Жестока је, чује се, нечијем заудара. Ћор. Сад се од некуд чуо мирис стрехе ... чађаве. Сиј. 6. покр. бити у извесном здравственом стању, осећати се. — Како се чујеш? Вук Рј
Изворни текст (OCR)
чу̏ти, чу̏је̄м (импф. чу̏ја̄х; аор. чу̏х, чу̏; имп. чу̑ј; прил. сад. чу̏јӯћи; прил. пр. чу̑вши; р. прид. чу̏о, чу̏ла, чу̏ло; трп. прид. чу̀вен, -ѐна, -ѐно) сврш. и несврш. 1. а. опазити, опажати слухом, примити, примати звукове чулом слуха. — Чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети. Ранк. Када није било више чути вукова, кошута јурну још брже. Наз. фиг. Вратим се ... у ону исту собицу ... чији су бели зидови чули толике уздахе. Вес. б. моћи опажати звукове, имати дар, способност слуха. — Уши имају, а не чују. Дан. в. (по)слушати до краја, (са)слушати. — Повикаше неки: »Чујмоте игумана!« Шапч. Хтела је ... да чује што више задатака, и читање се настављало. Макс. г. саслушати и испунити, испуњавати (чију жељу, молбу и сл.), не оглуша(ва)ти се, услишити. — Чуј, боже, молбу моје душе! Ант. 2. Услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих. Дан. 2.дозна(ва)ти,сазна(ва)ти, упозна(ва)ти преко других, из казивања других. — Неће Турци на ме ... давно су ме чули и познали. НП Вук. Гдје да се народ развесели ... гдје да чује новости ако не на сајму! Бен. Пошто чују о којој већој победи ... држе здравице храброј ... војсци. Вас. 3. а. примити, примати чулом мириса, осетити, осећати. — Не чујеш ли како воња лијек]? Војн. Нуман-ефендија зачепи прстима нос да не чује мириса ракијина. Ћор. б. осетити, осећати уопште. — Триста штапа по туђем хрбату не чује се. Н. посл. Вук. Чујем бол за плећем. Вук Рј. Чујем мржњу у твоме гласу. Наз. 4. разг. бдети, не спавати: ~ целе ноћи.