Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̀тура

жтом 6, стр. 904

чу̀тура

чутура

Лема

чутура

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 904, редослед 4

  1. 1.а.

    округла плосната посуда за ношење пића, најчешће од дрвета, обично лепо украшена дрворезом или бојама, која се носи обешена о каиш преко рамена.

    — Заборавио чутуру у којој је носио вино
    Дом.
  2. 1.б.

    фиг. погрд. човек који много пије, пијаница, испичутура.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Поцрнили ти бијели брци од срамоте, чутуро једна!
    Шен.
  3. 2.

    ир. глава, лубања; исп. тиква (2а).

    ир. — ироничноисп. — испореди
    — Кад треба човјеку да прсне чутура, онда ти то манИ.
    Рад. Д.

Фразе

убила га ~ у главу напио се, опо се.
Изворни текст (OCR)
чу̀тура ж тур. 1. а. округла плосната посуда за ношење пића, најчешће од дрвета, обично лепо украшена дрворезом или бојама, која се носи обешена о каиш преко рамена. — Заборавио чутуру у којој је носио вино Дом. б. фиг. погрд. човек који много пије, пијаница, испичутура. — Поцрнили ти бијели брци од срамоте, чутуро једна! Шен. 2. ир. глава, лубања; исп. тиква (2а). — Кад треба човјеку да прсне чутура, онда ти то манИ. Рад. Д.