чу́чати

чучати

Лема

чучати

Извор

том 6, стр. 905, редослед 9

1.
бити у сагнутом положају савијених ногу у коленима и куковима; седети на петама.
— Под мостом је збиља било тијесно и ружно. Тамо се није могло стајати, него само седјети или чучати.
Брл.
Чучимо у земуници.
Јак.
2.
фиr. задржавати се, проводити време, боравити стално на једном месту; дрежедати, чамити.
— Никога он није обилазио ... него је увијек чучао у свом најљепшем дворУ.
Ков. А.
Чучао је код куће док смо ми овуда четовали.
Чол.
3.
фиr. бити приљубљен уз земљу.
— По брежуљцима се нижу виногради, у њима чуче клијети.
Леск. Ј.

Изворни текст (OCR)

чу́чати, -чӣм несврш. 1. бити у сагнутом положају савијених ногу у коленима и куковима; седети на петама. — Под мостом је збиља било тијесно и ружно. Тамо се није могло стајати, него само седјети или чучати. Брл. Чучимо у земуници. Јак. 2. фиr. задржавати се, проводити време, боравити стално на једном месту; дрежедати, чамити. — Никога он није обилазио ... него је увијек чучао у свом најљепшем дворУ. Ков. А. Чучао је код куће док смо ми овуда четовали. Чол. 3. фиr. бити приљубљен уз земљу. — По брежуљцима се нижу виногради, у њима чуче клијети. Леск. Ј.