чу̑чањ
чучањ
Лема
чучањ
Извор
том 6, стр. 905, редослед 7
- —
(мн. чу̑чњи и чу̏чњеви, ген. чу̑ча̄ња̄ и чу̏чње̄ва̄) положај тела кад чучњу. Чипл. И снаха се згрчила у чучњу. аЛ.
се чучи. — Има још да се у колу цупне и да се чучне до земље, ногу да избаци V
Изворни текст (OCR)
чу̑чањ, -чња м (мн. чу̑чњи и чу̏чњеви, ген. чу̑ча̄ња̄ и чу̏чње̄ва̄) положај тела кад се чучи. — Има још да се у колу цупне и да се чучне до земље, ногу да избаци V чучњу. Чипл. И снаха се згрчила у чучњу. аЛ.