Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̑јан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 899

чу̑јан

чујан

Лема

чујан

Извор

том 6, стр. 899, редослед 3

  1. —

    (обично уз прилог једва) који се може чути.

    — Чула је ... тупо, једва чујно капање воска.
    Ћос. Д.
    Срце јој куца на кратке, једва чујне махове.
    Бег.
    Глас јој је подрхтавао, али је био чујан. Пер. чу́јати (се), чу̑ја̄м (се) несЂрu. покр. = чујавати (се).
    — Чујали смо да код њега долазе чувене харамбаше.
    Вујач.
    Увече су се чујали повици за потјеру час из Брезе, т,ас из Међе.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
чу̑јан, -јна, -јно (обично уз прилог једва) који се може чути. — Чула је ... тупо, једва чујно капање воска. Ћос. Д. Срце јој куца на кратке, једва чујне махове. Бег. Глас јој је подрхтавао, али је био чујан. Пер. чу́јати (се), чу̑ја̄м (се) несЂрu. покр. = чујавати (се). — Чујали смо да код њега долазе чувене харамбаше. Вујач. Увече су се чујали повици за потјеру час из Брезе, т,ас из Међе. Лал.