Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

чу̑њ

Мтом 6, стр. 901

чу̑њ

чуњ

Лема

чуњ

Извор

том 6, стр. 901, редослед 19

  1. 1.

    (лок. чу́њу; мн. чу̏њеви, ген чуњева̀ и чу̏ње̄ва̄) геом. купа, конус, стожац: зарубљени ~, површина чуња, пресек чуња.

    лок. — локативмн. — множина
  2. 2.а.

    спорт. комад дрвета купаста облика који играчи руше куглом.

    спорт. — спортски
  3. 2.б.

    дрвена направа са дршком за гимнастичке (слетске) вежбе.

  4. 3.

    в. чун (1).

    — Укрцају се у један велики чуњ и завезну уз воду.
    Љуб.
  5. 4.

    хрпа, гомила купастог облика.

    — На крилу се диже топли чуњ рашчешљане вуне.
    Михољ.
Изворни текст (OCR)
чу̑њ М (лок. чу́њу; мн. чу̏њеви, ген. чуњева̀ и чу̏ње̄ва̄) 1. геом. купа, конус, стожац: зарубљени ~, површина чуња, пресек чуња. 2. спорт. а. комад дрвета купаста облика који играчи руше куглом. б. дрвена направа са дршком за гимнастичке (слетске) вежбе. 3. в. чун (1). — Укрцају се у један велики чуњ и завезну уз воду. Љуб. 4. хрпа, гомила купастог облика. — На крилу се диже топли чуњ рашчешљане вуне. Михољ.