Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ша̏нац

мтом 6, стр. 922

ша̏нац

шанац

Лема

шанац

Извор

том 6, стр. 922, редослед 7

  1. 1.

    (мн. ша̏нчеви, ређе ша̏нци) дубок ров с насипом за одбрану у рату.

    мн. — множинас — средњи род
    — Око зида су послије били ископани шанчеви.
    Вук
    С мојом кумпанијом јуришао сам на непријатељске шанце.
    Маж. Ф.
  2. 2.

    ров, јарак (обично поред пута, за отицање воде).

    — И с једне и с друге стране колског пута ископа се шанац.
    Тод.
    Прескочивши шанац уљезе у «.. кућу.
    Торд.
Изворни текст (OCR)
ша̏нац, -нца м (мн. ша̏нчеви, ређе ша̏нци) 1. дубок ров с насипом за одбрану у рату. — Око зида су послије били ископани шанчеви. Вук. С мојом кумпанијом јуришао сам  на непријатељске шанце. Маж. Ф. 2. ров, јарак (обично поред пута, за отицање воде). — И с једне и с друге стране колског пута ископа се шанац. Тод. Прескочивши шанац уљезе у «.. кућу. Торд.