Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ша́па

жтом 6, стр. 923

ша́па

шапа

Лема

шапа

Извор

том 6, стр. 923, редослед 11

  1. 1.

    доњи, завршни део ноге код животиња.

    — Керови се пењу шапама уз њеrа loua].
    Дом.
  2. 2.

    фиг. рука.

    pejorative
    фиг. — фигуративно, у преносном смислупеј. — пејоративно
    — Спуштам на устав шапу.
    Ил.
    Зашто је вриснуо кад сте га погладили вашом Шапом?
    Фелд.

Фразе

бити у нечијим шапама бити у нечијој власти; имати кога у сво ИМ шапама имати кога под својом влашћу; мечја ~ бот. 1) врста гљиве, козарка. Сим. Реч. 2) биљка из пор. штитара leracleum, Н. sibiricum, Н. splonuVlium. Сим. Реч.
Бен. РЈ.
Изворни текст (OCR)
ша́па ж 1. доњи, завршни део ноге код животиња. — Керови се пењу шапама уз њеrа loua]. Дом. 2. фиг. пеј. рука. — Спуштам на устав шапу. Ил. Зашто је вриснуо кад сте га погладили вашом Шапом? Фелд.