ша̏птав
шаптав
Лема
шаптав
Извор
том 6, стр. 924, редослед 1
- —
шапутав који шопуће изговорен шапатом.
— Није се ништа чуло сем шаптавих ријечи.
Душа његова шаптавим ћухом сућути пребире тихе напјеве опраштања.
Изворни текст (OCR)
ша̏птав, -а, -о шапутав који шопуће; изговорен шапатом. — Није се ништа чуло сем шаптавих ријечи. Лоп. фиг. Душа његова шаптавим ћухом сућути пребире тихе напјеве опраштања. Цес. А.