шаро̀вит
шаровит QA: medium
Лема
шаровит
Извор
том 6, стр. 928, редослед 24
- 1.
шарен; пругаст
folkзмија. — Па му књигу узе шаровиту, па је танку књигу прочитао. НП Вук. Имао је тамне шаровите хлаче. Креш.
- 2.
фиr. непоуздан, сумњив.—У нашега бана шаровита праВДа. ан.
Изворни текст (OCR)
шаро̀вит, -а, -о нар. 1. шарен; пругаст: