ша̏ховати

шаховати

шаховати

том 6, стр. 931, редослед 14

—
в. шахирати (се).
в.
В. пр. уз гл. им. шаховање.
в. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

ша̏ховати, -хује̄м несврш. в. шахирати (се). В. пр. уз гл. им. шаховање.