Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шви̏гнути

сврштом 6, стр. 934

шви̏гнути

швигнути

Лема

швигнути

Извор

том 6, стр. 934, редослед 11

  1. 1.

    звизнути, произвести оштар звук (о бичу).

    — Бич оштро швигну зраком.
    Леск. Ј.
    Као фијук косе у трави, швигну митраљески рафа. жви!
    Ћоп.
  2. 2.

    ударити, опалити.

    — ЕХ, како оих га швигнуо преко лица с овим метластим репом!
    Ков. А.
  3. 3.

    фиг. планути (о пламену свеће кад догорева).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Свијећа тиња ... док не швигне задњи пламећак.
    Ков. А.
  4. 4.

    шмугнути, побећи.

    — Он им се отме и швиrне иза ћошка. Шар Е.
Изворни текст (OCR)
шви̏гнути, -не̄м сврш. 1. звизнути, произвести оштар звук (о бичу). — Бич оштро швигну зраком. Леск. Ј. фиг. Као фијук косе у трави, швигну митраљески рафа. жви! Ћоп. 2. ударити, опалити. — ЕХ, како оих га швигнуо преко лица с овим метластим репом! Ков. А. 3. фиг. планути (о пламену свеће кад догорева). — Свијећа тиња ... док не швигне задњи пламећак. Ков. А. 4. шмугнути, побећи. — Он им се отме и швиrне иза ћошка. Шар Е.