шви̏ћкати
швићкати
Лема
швићкати
Извор
том 6, стр. 934, редослед 23
- —
и уч. према швићнути.
Пододреднице
уз. повр. гађати се, пуцати један на другог. — Је ли ко погинуо када се швићКате ПО ЦеО ДаН Јак. ви̏ћнути, -не̄м сврш. ударити, пући (бичем). — Кас ... Швићнуо је Тошица бичем коњима изнад ушију. Маш. Швићне само бичаљем (никад он коња није дохватио бичем), а коњи се повију. Марк. М
Изворни текст (OCR)
шви̏ћкати, -а̄м несврш. и уч. према швићнути.