Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шега̀чина

жтом 6, стр. 936

шега̀чина

шегачина

Лема

шегачина

Извор

том 6, стр. 936, редослед 14

  1. а.

    шега(чење). Р-К Реч.; Деан Рј. шега́чити се, шѐга̄чӣм се несврш. а. терати шегу (с ким), ругати се, подругивати се.

    несврш. — несвршени глаголс — средњи род
    — Љутимо се на њ], јер као да се с нама шегачи.
    Матош
    Трпели су га У друштву само зато да се могу шегачити с њиме. Петр.
  2. в.

    В.

    в. — (после броја) век
  3. б.

    шалити се, забављати се.

    — Шегачи се са овом дечурлијом.
    Вас.
    Не љутите се што се »шегачим«.
    Л-К
Изворни текст (OCR)
шега̀чина ж шега(чење). Р-К Реч.; Деан. Рј. шега́чити се, шѐга̄чӣм се несврш. а. терати шегу (с ким), ругати се, подругивати се. — Љутимо се на њ], јер као да се с нама шегачи. Матош. Трпели су га У друштву само зато да се могу шегачити с њиме. Петр. В. б. шалити се, забављати се. — Шегачи се са овом дечурлијом. Вас. Не љутите се што се »шегачим«. Л-К.