Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ше̏пав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 939

ше̏пав

шепав

Стална адреса

Лема

шепав

Извор

том 6, стр. 939, редослед 12

  1. 1.

    који шепа; који има укрућену или краћу једну ногу, хром, шантав, ћопав.

    — Појави се дебела шепава баба.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    фиг. коме нешто недостаје, непотпун, мањкав, лош, рђав.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гради шепаве сонете.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
ше̏пав, -а, -о 1. који шепа; који има укрућену или краћу једну ногу, хром, шантав, ћопав. — Појави се дебела шепава баба. Ћос. Д. 2. фиг. коме нешто недостаје, непотпун, мањкав, лош, рђав. — Гради шепаве сонете. Шен.