Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шепи́ре̄ње

стом 6, стр. 939

шепи́ре̄ње

шепирење

Стална адреса

Лема

шепирење

Извор

том 6, стр. 939, редослед 27

  1. —

    гл. им. од шепирити се шепи́рити се, шѐпӣрӣм се несврш.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — шепурити се 1. ходати затурене главе и лепезасто раширеног репа (о пауну, ћурану и сличним птицама).
    — Паун зна да има лијепо перје па ... се шепири.
    Вел.
    2. фиг. држати се охоло, разметати се, правити се важан.
    — Просити ће каду са свих страна ... То је ваљда веће испрошена, и зато се Шепирите туде. С)2р.
Изворни текст (OCR)
шепи́ре̄ње с гл. им. од шепирити се шепи́рити се, шѐпӣрӣм се несврш. — шепурити се 1. ходати затурене главе и лепезасто раширеног репа (о пауну, ћурану и сличним птицама). — Паун зна да има лијепо перје па ... се шепири. Вел. 2. фиг. држати се охоло, разметати се, правити се важан. — Просити ће каду са свих страна ... То је ваљда веће испрошена, и зато се Шепирите туде. С)2р.