Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шерва́ње̄ње

стом 6, стр. 941

шерва́ње̄ње

шервањење

Стална адреса

Лема

шервањење

Извор

том 6, стр. 941, редослед 4

  1. 1.

    гл. им. од шервањити шерва́њити, шѐрва̄њӣм несврш. 1. одлагати, одуговлачити извршење неког посла, оклевати; клонити се (чега), избегавати (што). Вук Рј.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    бити неверан у браку, врдати, шарати. Рј. А.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
шерва́ње̄ње с гл. им. од шервањити. шерва́њити, шѐрва̄њӣм несврш. 1. одлагати, одуговлачити извршење неког посла, оклевати; клонити се (чега), избегавати (што). Вук Рј. 2. покр. бити неверан у браку, врдати, шарати. Рј. А.