Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ше́тати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 945

ше́тати

шетати, шетам, шћем

Лема

шетати

Варијанте

шетам, шћем, ше̂та̄м, шће̄м

Извор

том 6, стр. 945, редослед 10

  1. 1.

    (имп. ше̂та̄ј и ше́ћи;прил. сад. ше́тајӯћи ише́ћӯћи) несврш ходати лаганим кораком ради одмора и разоноде; ићи тамо-амо.

    имп. — императивприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилог
    — С њиме шеће и тихо разrовара.
    Фелд.
    Осећао је жмарце како му шетају кичмом. Ћос. Б.
  2. 2.а.

    изводити кога у шетњу.

    — Шета по Малом Калимегдану своју ташту.
    Дуч.
    Дјевојка је малог краља јутром по мору шетала.
    Брл.
  3. 2.б.

    (очима, очи) бацати погледе тамо-амо, кружити погледом.

    — Даме ... полако разговарају и очима по читавој сали Шетају.
    Нен. Љ.
    Шетао је очи по гомили и далеко испред ње.
    Чипл.

Пододреднице

~ се

шетати (1). — Ја сам се као и обично шетао с њиме. Лаз. Л. Ово је наш поручник што се шеће по дворишту. Тур

шетати (1).
Изворни текст (OCR)
ше́тати, ше̂та̄м и шће̄м (имп. ше̂та̄ј и ше́ћи;прил. сад. ше́тајӯћи ише́ћӯћи) несврш. 1. ходати лаганим кораком ради одмора и разоноде; ићи тамо-амо. — С њиме шеће и тихо разrовара. Фелд. фиг. Осећао је жмарце како му шетају кичмом. Ћос. Б. 2. а. изводити кога у шетњу. — Шета по Малом Калимегдану своју ташту. Дуч. Дјевојка је малог краља јутром по мору шетала. Брл. б. (очима, очи) бацати погледе тамо-амо, кружити погледом. — Даме ... полако разговарају и очима по читавој сали Шетају. Нен. Љ. Шетао је очи по гомили и далеко испред ње. Чипл.