ши̏бати

шибати

Лема

шибати

Извор

том 6, стр. 948, редослед 13

1.а.
ударати, тући шибом.
— Шиба коње да све врца крв.
Лаз. Л.
Њихове су ме ријечи шибале.
Козарч.
1.б.
брзо покретати тамо-амо, вртети, махати.
— Лав је бесно режао и репом оштро Шибао. Пол. 1973.
1.в.
фиг. врло оштро критиковати, осуђивати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Оштром сатиром шиба писац ... њихову саможивост и подлост.
В 1885
2.а.
падати у великим пљусковима, ударати под налетом ветра (о киши); дувати у снажним налетима (о ветру).
— Вјетар звижди, дажд шиба.
Маж. Ф.
Почиње шибати хладан ветар.
Ранк.
2.б.
избијати у јаком млазу, шикљати.
— У Мехмед-ефендије шибала крв из руке.
Мул.
3.а.
журно ићи, јурити, грабити.
— Стреловито је шибао кроз шуму.
Ћоп.
3.б.
одлазити сместа, губити се, торњати се (обично речено у грубој заповести).
pejorative
пеј. — пејоративно
— Скочи и отвори врата: »Шибај из моје куће!«
Кос.
4.
циљати, смерати, нишанити.
— Ако шиба на паре, реци му да се љуто вара.
Цар Е.
Он се сјетио куда то шиба, збунио се, СМФО. (И.

Фразе

~ очима, погле дом бацати оштре, љутите погледе; ~ по ветру узалуд се мучити око нечега; бавити се нечим о́есмисленим.

Пододреднице

~ се

а. ударати, тући себе шибом. б. уз. повр. међусобно се тући шибом, бичевати један другог. Р-К Реч. ши̏бе! узвик за терање пса, марш! — Кад га куче терам, ја му кажем: шибе! Нуш

ударати, тући себе шибом.уз. повр. међусобно се тући шибом, бичевати један другог. Р-К Реч. ши̏бе! узвик за терање пса, марш!

Изворни текст (OCR)

ши̏бати, -а̄м несврш. 1. а. ударати, тући шибом.— Шиба коње да све врца крв. Лаз. Л. фиг. Њихове су ме ријечи шибале. Козарч. б. брзо покретати тамо-амо, вртети, махати. — Лав је бесно режао и репом оштро Шибао. Пол. 1973. в. фиг. врло оштро критиковати, осуђивати. — Оштром сатиром шиба писац ... њихову саможивост и подлост. В 1885. 2. а. падати у великим пљусковима, ударати под налетом ветра (о киши); дувати у снажним налетима (о ветру). — Вјетар звижди, дажд шиба. Маж. Ф. Почиње шибати хладан ветар. Ранк. б. избијати у јаком млазу, шикљати. — У Мехмед-ефендије шибала крв из руке. Мул. 3. а. журно ићи, јурити, грабити. — Стреловито је шибао кроз шуму. Ћоп. б. пеј. одлазити сместа, губити се, торњати се (обично речено у грубој заповести). — Скочи и отвори врата: »Шибај из моје куће!« Кос. 4. циљати, смерати, нишанити. — Ако шиба на паре, реци му да се љуто вара. Цар Е. Он се сјетио куда то шиба, збунио се, СМФО. (И.