Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ши̏бнути

сврштом 6, стр. 949

ши̏бнути

шибнути

Лема

шибнути

Извор

том 6, стр. 949, редослед 15

  1. 1.

    ударити шибом, ошинути; лупити, млатнути.

    — фриг. Ледени зрак шибну га капима кише као ресастим бичем.
    Божић
  2. 2.

    снажено избити из чега, шикнути.

    — Лозе су пуне ... млазеви шибнули, раширили листове и надигли своје лико.
    Ђур.
  3. 3.а.

    нагрнути, јурнути; жсурно поћи, упутити се у неком правцу.

    — Они шибну куд који у прошевину и игрV.
    Божић
    Сад ће да »шибну« на мађарску границу.
    Јак.
    Ја ти зак орачим у шуму, па шибнем пријеким путем. Кост.
  4. 3.б.

    пролетети фијучући као замахнут бич.

    — lеколико куршума шибнуше око њеrа.
    Вуј.
  5. 3.в.

    (оком) оштро погледати, одмерити, осмотрити некога.

    — Шибну оком мпадог човјека с ташком. Вј. 1970.
Изворни текст (OCR)
ши̏бнути, -не̄м сврш. 1. ударити шибом, ошинути; лупити, млатнути. — фриг. Ледени зрак шибну га капима кише као ресастим бичем. Божић. 2. снажено избити из чега, шикнути. — Лозе су пуне ... млазеви шибнули, раширили листове и надигли своје лико. Ђур. 3. а. нагрнути, јурнути; жсурно поћи, упутити се у неком правцу. — Они шибну куд који у прошевину и игрV. Божић. Сад ће да »шибну« на мађарску границу. Јак. Ја ти зак орачим у шуму, па шибнем пријеким путем. Кост. Д. б. пролетети фијучући као замахнут бич. — lеколико куршума шибнуше око њеrа. Вуј. в. (оком) оштро погледати, одмерити, осмотрити некога. — Шибну оком мпадог човјека с ташком. Вј. 1970.