Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ши́кати

несврштом 6, стр. 951

ши́кати

шикати

Лема

шикати

Извор

том 6, стр. 951, редослед 13

  1. 1.

    испуштати шиштав, пискав глас, шиштати (о змији, гуски и сл.); шумно дисати.

    сл. — слично
    — То је бјелоушку смлави док ... шичући диже главУ.
    Марет.
    Напућио усне и шиче кроз поткресане бркове.
    Јак.
  2. 2.

    фиг. кроз стиснуте зубе гневно грдити, сиктати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кулак ... шиче на совјетску власт.
    Моск.
Изворни текст (OCR)
ши́кати?, ши̑че̄м несврш. 1. испуштати шиштав, пискав глас, шиштати (о змији, гуски и сл.); шумно дисати. — То је бјелоушку смлави док ... шичући диже главУ. Марет. Напућио усне и шиче кроз поткресане бркове. Јак. 2. фиг. кроз стиснуте зубе гневно грдити, сиктати. — Кулак ... шиче на совјетску власт. Моск.